Najnoviji politički obrti u Republici Srpskoj, obilježeni odustajanjem Draška Stanivukovića od predsjedničke trke i zvaničnim ulaskom Igora Dodika u izbornu arenu, izazvali su duboke analize domaće javnosti. Ekonomska i politička analitikalorka profesorica Svetlana Cenić u razgovoru za portal Slobodna Bosna secirala je trenutnu strategiju oba politička bloka, ukazujući na ključne greške opozicije i predvidive poteze vlasti.
Komentarišući Stanivukovićevo povlačenje u korist kandidata SDS-a Branka Blanuše i Marinka Božovića, Cenić ističe da je aktuelni gradonačelnik Banje Luke povukao jedini preostali racionalan potez, ali sa ogromnim zakašnjenjem.
“Čekalo se ono što se u našoj politici često čeka – da se izgubi što više vremena, potroši što više energije i ostavi što više prostora za sumnje. Ako je jedinstveni kandidat bio cilj, zašto to nije rečeno pre mesec ili dva? Umesto toga, javnost je gledala predstavu sa mnogo epizoda, a malo sadržaja. Na kraju je Stanivuković uradio jedino što je politički mogao. Da je ostao u trci i razbio opozicione glasove, praktično bi potvrdio ono što mu protivnici već dugo spočitavaju – da radi u korist Milorada Dodika. Ovako je izbegao da svojim potezom da argument onima koji tvrde da je ‘Dodikov čovek’.”
Najveći ceh ovog procesa, prema njenom mišljenju, platila je sama opozicija (uključujući SDS i gradonačelnika Bijeljine Ljubišu Petrovića) jer je u ključnom momentu pokazala slabost i neodlučnost, dok je u trci za člana Predsjedništva BiH svakako ostao i Nebojša Vukanović ispred Liste za pravdu i red.
“Nedeljama je opozicija izgledala kao da pregovara sama sa sobom, dok je vlast mirno posmatrala kako joj protivnici poklanjaju dragoceno vreme. Građani nisu videli odlučnost, već kolebanje. SDS i Ljubiša Petrović jesu na kraju dobili podršku, ali su izgubili ono što se u kampanji ne može nadoknaditi – vreme. A vreme u politici često vredi više od najskupljeg bilborda. Ako vam je trebalo toliko da se dogovorite ko neće biti kandidat, teško je očekivati da građani poveruju da ćete se brzo dogovarati oko mnogo ozbiljnijih stvari.”
S druge strane, nakon što je lideru SNSD-a Miloradu Dodiku izrečena zabrana kandidovanja za bilo koju javnu funkciju u narednih šest godina (što je on ocijenio kao udar Evropske unije na njegova demokratska prava), vladajuća stranka je ekspresno ozvaničila novu kadrovsku liniju. Ključni korak u toj transformaciji je postavljanje Igora Dodika za nosioca liste SNSD-a za Narodnu skupštinu RS u Izbornoj jedinici 3.
Za profesoricu Cenić, ova smjena generacija unutar vladajuće porodice i uvođenje novog liderstva u prvi plan ne predstavlja nikakav neočekivan senzacionalizam.
“To nije nikakvo iznenađenje, već formalizacija onoga što se odavno pripremalo. Uostalom, u domaćoj politici naslednici se retko pojavljuju slučajno. Samo se u jednom trenutku završi period ‘nije politički angažovan’ i počne period ‘evo ga na izbornoj listi’. SNSD očigledno želi da pokaže kontinuitet i da već sada gradi novu generaciju partijskog vrha. Ostaje da se vidi kako će birači to oceniti. Ali, ako je neko očekivao veliko iznenađenje, moraće da sačeka neku drugu sezonu ove političke serije. Ova epizoda je bila prilično predvidiva.”
