Republika Srpska razmatra posao koji mnogi nazivaju “poslom vijeka” — ruskom oligarhu Rašidu Serdarovu ponuđeno je oko 240 miliona KM u nameri da se otkupi prava na koncesiju u rudarskom polju, koja je firmi Comsar Energy data prethodno besplatno, odnosno po vrlo povoljnim uslovima. Serdarov je, kako je objavljeno, pristao na tu ponudu, ali i dalje nije jasno odakle će novac biti obezbijeđen i koliko će ovaj posao na kraju koštati javne budžete i građane.
Šta tačno implicira ovaj ugovor?
- Vlada RS-a je ovlastila GAS-RES (preduzeće u vlasništvu entiteta) da pregovara sa Comsar Energy-jem o otkupu ležišta uglja za koje je Comsar dobio koncesiju 2013. godine.
- Iako termoelektrana koja je bila uvjet za koncesiju nikada nije izgrađena — djelomično zbog problema s snabdijevanjem ugljem — vlast nije raskinula pogodbeni ugovor, već ide prema rješenju da plati Serdarovu otkup koncesije.
- Poslanici opozicije već upozoravaju da je u pitanju malverzacija — da je prethodni ugovor bio “poklon” bez jasnih obaveza, a sada se ista koncesija otkupljuje po astronomskim cijenama.
Finansijski teret za RS
- Iznos od 240 miliona KM predstavlja značajan trošak, ne samo sam po sebi, nego i zbog mogućnosti dodatnih troškova, kamata, arbitražnih penala ako posao nije sproveden transparentno i u skladu sa zakonom.
- Sa bruto domaćim proizvodom RS-a, ovo predstavlja procenat od oko 1,5 %, što je da budemo jasni — veliki finansijski rizik za budžet.
- Postavlja se pitanje šta će RS dobiti zauzvrat: da li će koncesija omogućiti proizvodnju energije za RiTE Ugljevik, kako je prvobitno planirano, ili će profit otići samo u privatni sektor, a država ostati bez stvarne korist.
Kritike i opozicioni glasovi
- Opozicija tvrdi da je posao “skrojen” da pogoduje interesima bliskim vlasti, a ne javnom dobru.
- Ekonomski eksperti ukazuju da bi trošak mogao biti smanjen, ako se primijene pravi ugovorni modeli — ne samo otkup, nego i uvjeti koji štite javne interese, transparentnost i kontrolu primjene koncesije.
- Pitanje je i kakav je status RiTE Ugljevika — rudnika i termoelektrane čije poslovanje zavisi od dostupnosti uglja — s obzirom da su njegova ležišta bila dijelom ovog ugovora.
Analiza redakcije
Ovaj “posao vijeka” zvuči veoma slično finansijskoj zamci: daje se mogućnost da se javna dobra i resursi najprije ustupe pod vrlo značajnim povoljnim uslovima, a zatim da se otkupe od istih ‘inwestitora’ za ogromne cifre. To stvara prostor za neregularnosti, nepotizam i moguću korupciju.
Redakcija smatra da je ključni test transparentnost: da li će javnost moći pristupiti ugovorima, finansijskim analizama, procjenama vrijednosti ležišta i da li će institucije imati nezavisne nadzore. Bez toga, rizik je da se radi o štetnom poslu koji troši javni novac bez odgovarajuće koristi za građane.
Pročitaj i : Vulić: „Roni suze“ zbog sankcija Dodiku — “Početak progona Srba i “Islamska BiH”
