Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić govorio je za danski list Politiken o trenutnom stanju u zemlji i odnosu Evropske unije prema Bosni i Hercegovini.
Komšić je izjavio da, iako EU javno podržava evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana, mnoge članice Unije iza zatvorenih vrata izražavaju stav da Bosna i Hercegovina, sa sadašnjim etnički podijeljenim ustavnim sistemom, ne može postati punopravna članica.
„Da budem iskren, značajan broj članica EU trenutno nije zainteresovan za proširenje. Njihov cilj je da nas zadrže blizu sebe“, rekao je Komšić.
Ustavne prepreke i diskriminacija
Komšić je podsjetio da sadašnji Ustav Bosne i Hercegovine sadrži diskriminatorne odredbe koje ograničavaju politička prava građana. Sistem je, kako kaže, zasnovan na podjeli na Bošnjake, Hrvate i Srbe, dok ostali građani, poput Jevreja i Roma, nemaju pravo kandidature za funkcije u Predsjedništvu BiH ili Domu naroda.
„Evropska unija nam često privatno poručuje da sa takvim ustavom ne možemo ući u EU. Ali to nikada ne kažu javno“, naglasio je Komšić.
Podsjetio je i na presudu Evropskog suda za ljudska prava iz 2009. godine u predmetu Sejdić-Finci, kojom je utvrđeno da ustav BiH krši osnovna ljudska prava. Iako je presuda donesena prije više od decenije, do danas nije sprovedena u praksi.
Politička volja i međunarodni uticaj
Prema Komšiću, političke elite u BiH nemaju interes da mijenjaju postojeći sistem, jer njihova moć proizlazi upravo iz etničke podjele.
Profesorica balkanskih studija Tea Sindbæk Andersen saglasna je da bi reforme bile moguće samo uz snažnu međunarodnu podršku, ali takva pomoć trenutno nije realna.
„Struktura vlasti po etničkoj osnovi uklanja svaku motivaciju za promjene“, istakla je Andersen.
Reakcija Danske
Na Komšićeve izjave reagovala je danska ministrica za evropske poslove Marie Bjerre, naglasivši da Danska želi da Bosna i Hercegovina postane članica Evropske unije, ali da su reforme neophodne.
„Spremni smo pomoći BiH u provođenju reformi, ali jasno poručujemo – zemlja mora osigurati vladavinu prava i eliminisati diskriminaciju“, rekla je Bjerre.
Profesorica Andersen u zaključku navodi da Evropska unija trenutno primjenjuje pristup ‘politike mrkve’, te da bez jače međunarodne intervencije stvarne promjene u Bosni i Hercegovini nisu izgledne.
